Frljić u Rijeci organizuje kontra-Oluju

Видиш, кроз Лику сам само пролазио, али сам живео 5 година у Загребу, још у Титово време, од 65. до 70. У то време се није смело ни писнути ништа о национализму. Али још у то време сам, иако дете, осећао велику нетрпељивост према Србима! Нису то били некакви скинхедси, и навијачи, ту мржњу сам осећао чак код озбиљних старијих људи, чак и жена. Још тада, када су се сви плашили Тита, нису скривали мржњу, где тод су то могли. Најпријатније сам се осећао у Истри. Тамо је већ други менталитет, али у остатку Хрватске, тињала је велика мржња. Тада није постојао Вуковар, али је постојао Јасеновац! Мрзили сте Србе, иако су они имали много више разлога да мрзе вас! И сада причати како је код вас данас све супер, нико никог не мрзи, нико не сме да одбије Србина за посао итд., звучи више него глупо. Можда превариш неког ко никада тамо није био, али тешко. Еј, у Србији нико није мрзео Хрвате, иако сте побили масу Срба у Јасеновцу и другим местима, а Србе су мрзели потомци истих тих кољача! Свака част Истранима и ретким Хрватима који нас не мрзе, али таквих је заиста мало. Углавном се претварају, да би порасли у туђим очима, али у души ипак мрзе. То се види, чим им се укаже прилика, или им на тренутак спадне маска.